Teško je kasniti u zemlji koja brutalno ide unazad (šta je tu kašnjenje?). Negdje kontam da se zbog toga ne vrijedi previše truditi oko aktuelnosti. Zato se tek sad oglašavam na goruću temu, Izbori 2014. Bitna je to stavka u političkom životu, a ovo "politički blog".
Ukratko, već 13. oktobra sam (na fejzbuku, je li) proglasio poraz svih nas koji smo glasali protiv aktuelnog režima; dok još nije bilo gotovo glasanje veoma sposobnog CIK-a, dok je bilo natezanje u nekoliko hiljada glasova, kako se i završilo u meču Mile Dokurac - Ognjen Tadić. I tijesna Tadićeva pobjeda, kakva je ova Miletova, bila bi poraz. Na stranu sve izborne prevare koje su bile spremljene a od kojih je većina i primijenjena, sve ispod odnosa snaga 2 : 1 za Tadića je poraz, a nije ni 1 : 1. Znači, poraz. Međutim, poraz za mene je pobjeda za nekog drugog, a izgleda da postoji neka paralelna stvarnost gdje je ovo što jeste ono što treba biti. Ovom prilikom bih samo pozdravio ljude koje žive u toj paralelnoj stvarnosti, ako do njih može doprijeti bilo šta iz ove stvarnosti.
Što se stranaka tiče, one me ne zanimaju naročito, njihovi rezultati i ta priča, a posebno ne nekakva analiza. Borba za predsjednika RS mi je primarna za spomen, sukob 1 na 1. Za Tadića sam glasao jer sam glasao protiv Mileta, a da sam nešto posebno očekivao, nisam. Nisam očekivao od njega ni da se sa Miletom spori oko Ćanine naklonosti, tako da... bolje je ne očekivati. Glasao sam i za Ivanića, iako nisam planirao, kad se već glasa protiv da ispoštujem, iako mi je Ivanić veoma nedraga pojava. Kad sam vidio listić sa tri imena od kojih su dva SNSD a jedno Željka Cvijanović, stavih X na Mladena. Očekivanja nemam.
Razlika kod ovih izbora u odnosu na prošle je antipolitički politički subjekat kojeg sam bio dio, prva nestranačka lista za Narodnu skupštinu RS u istoriji višestranačkih izbora u modernoj BiH, Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića... Nismo pobijedili. Nimalo. Štaviše. Dok tu nisam imao naročita očekivanja, stvarno nisam očekivao da Nebojša NE UĐE u Narodnu skupštinu RS. Mi ovdje (Izborne jedinice 2 i 3, od Srbca do Petrovca - uključujući Banjaluku), realno smo bili topovsko meso i nejaka mogućnost protiv, međutim, da Hercegovina glasa kako je glasala, nisam očekivao. To je za ozbiljno (psihijatrijsko) posmatranje a svaki dalji komentar bi bio veoma uvredljiv.
Sve u svemu, poraz. Poraz koji jasno oslikava da je ideologija nerada i nesposobnosti u RS vladajuće Sekte međuzavisnih socijaldebila preuzela čitavu državu - "teško ribu natjerati u vodu". Planiram tom aspektu crvene sekte, ključnom za njen uspjeh, posvetiti jedan tekst... ali mi se ne žuri.
Intimno ličan dodatak: Utvrđeni rezultati za NSRS - Izborna jedinica 3
"IZA MENE STOJI 267 LJUDI!" HVALA.
Friday, October 31, 2014
Wednesday, September 24, 2014
Mladi kandidati: prijedlozi i rješenja
Prilog Mite Travara o nekim od najmlađih kandidata za Narodnu skupštinu
Republike Srpske na Opštim izborima u BiH 2014. godine, njihovim
prijedlozima i idejama.
Redom, Ivana Sandić (NDP), Sonja Jarić (NS), Mirela Kajkut (SDS) i Bojan Vlajić - mladi lijepi stari dobri ja (Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića).
E, sad, zašto je moje predstavljanje takvo kakvo jeste: pričao sam par minuta, a prostora imao manje od minut. Mito je odabrao ovo o tužbi jer je to približno njegovom senzibilitetu: za ljude koji ne znaju, Mito Travar je borac i opozicionar koji je svojevremeno, poput mene a prije mene, kao samouk pravnik na sudu porazio dušmane.
Bazično, razlika između mene i ostalih u prilogu jeste što one pričaju o lijepim željama, a ja pričam o tome kako se dušmanima treba napiti krvi.
Redom, Ivana Sandić (NDP), Sonja Jarić (NS), Mirela Kajkut (SDS) i Bojan Vlajić - mladi lijepi stari dobri ja (Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića).
E, sad, zašto je moje predstavljanje takvo kakvo jeste: pričao sam par minuta, a prostora imao manje od minut. Mito je odabrao ovo o tužbi jer je to približno njegovom senzibilitetu: za ljude koji ne znaju, Mito Travar je borac i opozicionar koji je svojevremeno, poput mene a prije mene, kao samouk pravnik na sudu porazio dušmane.
Bazično, razlika između mene i ostalih u prilogu jeste što one pričaju o lijepim željama, a ja pričam o tome kako se dušmanima treba napiti krvi.
Thursday, September 18, 2014
Saturday, September 13, 2014
Saturday, September 6, 2014
Geopolitička autobiografija
U "pismu namjere" o kandidaturi na listi Nebojše Vukanovića i pozadini priče (vidi "Kandidat! Bez pečenja u džepu!") stigao sam da kažem ponešto o svemu. Red je još da, zbog pitanja koje će nužno uslijediti "ma ko si, bre, ti?!", pridodam nešto što bi ličilo na biografiju...
GEOPOLITIČKA AUTOBIOGRAFIJA
Ime: BOJAN VLAJIĆ
Datum rođenja: 5. decembar 1982. godine
Mjesto rođenja: Banjaluka
Roditelji: Vlajić Milan (ekonomista) i Leposava (prosvjetni radnik)
Zanimanje: profesor engleskog jezika
Status: neoženjen, nezaposlen ("nemam para, nemam žene, nemam problema")
Do problema (mladost i školovanje)...
Rodio sam se kao ne tako mali, jednog prijatnog zimskog dana. Na samom startu sam bio nadasve solidna beba: preko 5 kg težine i 60 cm (ukupne) dužine. Veličina se odrazila i na zdravlje, u životu nisam pošteno bolovao, a ni lijeka popio. Moja majka to pripisuje zdravoj seoskoj hrani, jer je do pred sam porođaj radila u školi u (na) Crnom vrhu (Jošavka), gdje žene domaćice vole da počaste učiteljicu koja svakodnevno putuje oko 30 km, što vozom, što biciklom, što pješke kroz šumu...
Imao sam idealne uslove za razvoj: još od treće godine sam većinom ostajao sam kod kuće, nisam morao da se uklapam u vrtić i "prosjek". Sa četiri godine sam naučio čitati, tako da nikad nisam stigao gurnuti viljušku u utičnicu. Za čitanjem ide i pisanje (do osnovne škole sam u potpunosti savladao oba pisma), a zatim uz omiljene TV programe, humorističke serije Crna Guja i Sledž Hamer, počinjem učiti engleski jezik. Otac mi je sa svakog službenog puta donosio po enciklopediju.
Ipak, idealni uslovi za razvoj su prekinuti upisom u osnovnu školu. Nailazim na probleme sa "prosjekom" jer učiteljica ne vjeruje kad kažem da sam nešto pročitao a drugi nisu stigli ni do pola. Zbog toga sam promijenio školu i učiteljicu. Nakon osnovne škole slijedi gimnazija i to matematičko odjeljenje, gdje sam skrenuo u filosofiju. Danas, nije mi svejedno kad pročitam svoj maturski rad ("Egzistencijalizam Ž.P. Sartra"). Fakultet, u bijegu od matematičkog odjeljenja, završih engleski; otprilike 10 sati učenja ukupno.
Počeo sam, relativno uspješno, i postdiplomske studije, ali ih usljed nedostatka novca i smisla, trenutno držim na ledu. Ne želim naučno zvanje bez stvarne želje da doprinesem naučnoj zajednici; želim da doprinesem životnoj zajednici.
... Od problema (starost i nezaposlenost)
Roditelji su mi čitav život govorili da završim fakultet, poslije toga ide traženje posla, ženidba i ostalo (ukinuše vojsku dušmani). Završio sam fakultet... i postao dio statistike Zavoda za zapošljavanje. Prirodno "bistar", nije mi trebalo puno vremena da vidim kako stvari funkcionišu. Konkursi su namješteni. I kad nisu, mene nema nigdje. Obzirom da izgledam tako kako izgledam a to nije samo vanjština, izazivam prirodni strah kod nesličnih, što će reći većine.
U jednom trenutku sam, "u potrazi za poslom", poslušao svoju majku i učlanio se u stranku (dotad sam, kao i svaki pošteni hipi, bio apolitičan i protiv). Prisustvovao sam jednom stranačkom sastanku gdje me je bilo sramota s kim sjedim i o čemu se priča. Iz stranke sam se iščlanio jednorečeničnim obrazloženjem: "Duboko neslaganje sa unutrašnjom politikom." Srpski političari uništavaju Srbe otkad je srpskih političara; оvi sad gore nego ikad. Stranka kao partija, piramidalna struktura poltrona, odlučio sam da toga ne smijem biti dio.
Kao nezaposleno lice, trudim se da svoj status promijenim sistemski. Pišem prigovore, žalbe i tužbe. Vjerovatno sam prvi čovjek u istoriji Republike Srpske koji se žalio na namješten konkurs ne tražeći radno mjesto već dokaz da su mu ugrožena prava na zapošljavanje pod jednakim uslovima... i dobio, crno na bijelo, da je to kršenje Ustava RS. Jednu tužbu sam dobio, dobiću još četiri. Idem do kraja sa tim, jer mora nešto da se mijenja. Po cijenu moje ili tuđih glava... prije tuđih.
A jebeš probleme
Inače, život mi se ne svodi na glupu priču, patetiku i kuknjavu o očiglednom - kako smo "mi" takvi kakvi jesmo, kako živimo tu gdje živimo i sl., već na istraživanje i produbljivanje finih interesovanja. Interesuju me lijepe žene, gitarska muzika, brzi automobili, teretana, manuelni fizički rad, humor, održavanje umne kondicije i agilnosti (član sam udruženja MENSA), mentalna neopterećenost i shvatanje da je život čudo i da nismo sami na planeti (i šire i uže)... što će biti sumirano na kraju.
Zvanično, radim malo ali kvalitetno, na šta sam izuzetno ponosan. Nešto malo sam radio u prosvjeti; omninezaposlenost mi je pružila priliku za neke odlične angažmane. Bio sam prevodilac stranom konsultantu pri izradi akcionih planova ministarstava Vlade RS za Strategiju borbe protiv korupcije RS 2013-2017, prevodilac Džona Travolte prilikom njegovog dolaska u Bosnu 2011. godine; stigao sam i da vidim kako izgleda rad u inostranstvu; ponešto sam zaradio i na osnovu svog pisanja za različite internet portale, a ne stidim se ni fizičkog rada. Ako umrem mlad, makar će iza mene ostati srpski titl za film "Faster, Pussycat! Kill, Kill!".
Nisam se rodio naučen, ničemu, ali sam bar svjestan toga. Trudim se, učim, pokušavam riješiti probleme, trajno. Otkrivam šta to znači biti čovjek. Na žalost, to mi ide mnogo bolje nego većini.
Pišem:
http://bojan5150.wordpress.com/
http://apsurdsrpski.blogspot.com/
GEOPOLITIČKA AUTOBIOGRAFIJA
Ime: BOJAN VLAJIĆ
Datum rođenja: 5. decembar 1982. godine
Mjesto rođenja: Banjaluka
Roditelji: Vlajić Milan (ekonomista) i Leposava (prosvjetni radnik)
Zanimanje: profesor engleskog jezika
Status: neoženjen, nezaposlen ("nemam para, nemam žene, nemam problema")
Do problema (mladost i školovanje)...
Rodio sam se kao ne tako mali, jednog prijatnog zimskog dana. Na samom startu sam bio nadasve solidna beba: preko 5 kg težine i 60 cm (ukupne) dužine. Veličina se odrazila i na zdravlje, u životu nisam pošteno bolovao, a ni lijeka popio. Moja majka to pripisuje zdravoj seoskoj hrani, jer je do pred sam porođaj radila u školi u (na) Crnom vrhu (Jošavka), gdje žene domaćice vole da počaste učiteljicu koja svakodnevno putuje oko 30 km, što vozom, što biciklom, što pješke kroz šumu...
Imao sam idealne uslove za razvoj: još od treće godine sam većinom ostajao sam kod kuće, nisam morao da se uklapam u vrtić i "prosjek". Sa četiri godine sam naučio čitati, tako da nikad nisam stigao gurnuti viljušku u utičnicu. Za čitanjem ide i pisanje (do osnovne škole sam u potpunosti savladao oba pisma), a zatim uz omiljene TV programe, humorističke serije Crna Guja i Sledž Hamer, počinjem učiti engleski jezik. Otac mi je sa svakog službenog puta donosio po enciklopediju.
Ipak, idealni uslovi za razvoj su prekinuti upisom u osnovnu školu. Nailazim na probleme sa "prosjekom" jer učiteljica ne vjeruje kad kažem da sam nešto pročitao a drugi nisu stigli ni do pola. Zbog toga sam promijenio školu i učiteljicu. Nakon osnovne škole slijedi gimnazija i to matematičko odjeljenje, gdje sam skrenuo u filosofiju. Danas, nije mi svejedno kad pročitam svoj maturski rad ("Egzistencijalizam Ž.P. Sartra"). Fakultet, u bijegu od matematičkog odjeljenja, završih engleski; otprilike 10 sati učenja ukupno.
Počeo sam, relativno uspješno, i postdiplomske studije, ali ih usljed nedostatka novca i smisla, trenutno držim na ledu. Ne želim naučno zvanje bez stvarne želje da doprinesem naučnoj zajednici; želim da doprinesem životnoj zajednici.
... Od problema (starost i nezaposlenost)
Roditelji su mi čitav život govorili da završim fakultet, poslije toga ide traženje posla, ženidba i ostalo (ukinuše vojsku dušmani). Završio sam fakultet... i postao dio statistike Zavoda za zapošljavanje. Prirodno "bistar", nije mi trebalo puno vremena da vidim kako stvari funkcionišu. Konkursi su namješteni. I kad nisu, mene nema nigdje. Obzirom da izgledam tako kako izgledam a to nije samo vanjština, izazivam prirodni strah kod nesličnih, što će reći većine.
U jednom trenutku sam, "u potrazi za poslom", poslušao svoju majku i učlanio se u stranku (dotad sam, kao i svaki pošteni hipi, bio apolitičan i protiv). Prisustvovao sam jednom stranačkom sastanku gdje me je bilo sramota s kim sjedim i o čemu se priča. Iz stranke sam se iščlanio jednorečeničnim obrazloženjem: "Duboko neslaganje sa unutrašnjom politikom." Srpski političari uništavaju Srbe otkad je srpskih političara; оvi sad gore nego ikad. Stranka kao partija, piramidalna struktura poltrona, odlučio sam da toga ne smijem biti dio.
Kao nezaposleno lice, trudim se da svoj status promijenim sistemski. Pišem prigovore, žalbe i tužbe. Vjerovatno sam prvi čovjek u istoriji Republike Srpske koji se žalio na namješten konkurs ne tražeći radno mjesto već dokaz da su mu ugrožena prava na zapošljavanje pod jednakim uslovima... i dobio, crno na bijelo, da je to kršenje Ustava RS. Jednu tužbu sam dobio, dobiću još četiri. Idem do kraja sa tim, jer mora nešto da se mijenja. Po cijenu moje ili tuđih glava... prije tuđih.
A jebeš probleme
Inače, život mi se ne svodi na glupu priču, patetiku i kuknjavu o očiglednom - kako smo "mi" takvi kakvi jesmo, kako živimo tu gdje živimo i sl., već na istraživanje i produbljivanje finih interesovanja. Interesuju me lijepe žene, gitarska muzika, brzi automobili, teretana, manuelni fizički rad, humor, održavanje umne kondicije i agilnosti (član sam udruženja MENSA), mentalna neopterećenost i shvatanje da je život čudo i da nismo sami na planeti (i šire i uže)... što će biti sumirano na kraju.
Zvanično, radim malo ali kvalitetno, na šta sam izuzetno ponosan. Nešto malo sam radio u prosvjeti; omninezaposlenost mi je pružila priliku za neke odlične angažmane. Bio sam prevodilac stranom konsultantu pri izradi akcionih planova ministarstava Vlade RS za Strategiju borbe protiv korupcije RS 2013-2017, prevodilac Džona Travolte prilikom njegovog dolaska u Bosnu 2011. godine; stigao sam i da vidim kako izgleda rad u inostranstvu; ponešto sam zaradio i na osnovu svog pisanja za različite internet portale, a ne stidim se ni fizičkog rada. Ako umrem mlad, makar će iza mene ostati srpski titl za film "Faster, Pussycat! Kill, Kill!".
Nisam se rodio naučen, ničemu, ali sam bar svjestan toga. Trudim se, učim, pokušavam riješiti probleme, trajno. Otkrivam šta to znači biti čovjek. Na žalost, to mi ide mnogo bolje nego većini.
Pišem:
http://bojan5150.wordpress.com/
http://apsurdsrpski.blogspot.com/
Wednesday, September 3, 2014
"KAKO DALJE", PROMOCIJA U BANJALUCI
Nebojša Vukanović, novinar i publicista, predstaviće svoju knjigu "Kako
dalje" u Banjaluci dana 05.09.2014. godine, u velikoj sali motela
"Vidović", u 18:00 časova. Promocija u Banjaluci je nastavak svojevrsne
turneje nakon promocija u Trebinju, Bileći, Bijeljini, Doboju, Nevesinju
i Ljubinju.
Knjiga nosi naslov po programu političkog subjekta Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića, koji će na narednim parlamentarnim izborima imati svoje kandidate za Narodnu skupštinu RS, a pored toga sadrži probrane tekstove autora iz perioda od 2007. pa do 2014. godine.
Na promociji će učestvovati autor kao i članovi liste Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića iz Izborne jedinice 3.
Ulaz je slobodan.
Knjiga nosi naslov po programu političkog subjekta Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića, koji će na narednim parlamentarnim izborima imati svoje kandidate za Narodnu skupštinu RS, a pored toga sadrži probrane tekstove autora iz perioda od 2007. pa do 2014. godine.
Na promociji će učestvovati autor kao i članovi liste Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića iz Izborne jedinice 3.
Ulaz je slobodan.
Tuesday, August 26, 2014
КАНДИДАТ! БЕЗ ПЕЧЕЊА У ЏЕПУ!
Ја, Бојан Влајић, рођен 5. децембра 1982. године у Бањалуци, син оца Милана и
мајке Лепосаве, незапослени професор енглеског језика, овим путем изјављујем да сам се ономад - кад ми се пружила прилика, при здравој
памети, пријавио да будем КАНДИДАТ за посланика у Народној скупштини
Републике Српске на предстојећим изборима.
Члан сам НИЈЕДНЕ странке.
Моја "фирма" је ЗА ПРАВДУ И РЕД - ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА, прва нестраначка листа у новијој историји вишестраначких избора у Босни и Херцеговини. Кандидован сам у свом родном граду - припадајућој изборној јединици гдје је носилац листе проф. Иван Шијаковић.
Зашто кандидат?
Први кратки одговор је "боље ја него нека будала". Обзиром какви нам се смјењују на власти посљедњих... дуго времена, и такав одговор је сасвим довољан. Ипак, у цијелој ствари сам најмање битан ја, стога вриједи рећи нешто више.
Прије свега, листа носи име једног човјека, чије су визија и енергија суштина приче. Небојша Вукановић је прије свега познат као новинар без длаке на језику, који уздуж и попријеко прелази Херцеговину и пред широким аудиторијумом изврће камење испод којег се налазе змије отровнице које се зову криминал и корупција... а камења пуне и Херцеговина а и Босна. Ипак, домети новинара су ограничени, јер након упознавања јавности са проблемом прича прелази у руке неких других људи... и обично ту стаје.
У складу с тим, бескомпромисан и срчан какав јесте, са идејом да учини нешто више за све нас, Небојша је уочио неминовност уласка у политичке воде. Његов први потез на том пољу је био Покрет чисте руке, који због непосредно прије избора повећаног "финансијског цензуса" не хвата на вријеме воз за учешће на изборима 2010. године. На локалним изборима 2012. године, Небојша се појављује као независни - нестраначки кандидат за градоначелника Требиња и том приликом осваја 4800 гласова, док уједињена (!) опозиција осваја тек нешто више и побјеђује на изборима.
На тим изборима је Вукановић био једна од ријетких свијетлих тачака, гдје су људи стварно имали могућност избора и гласања ЗА некога, умјесто стандардних "Курте и Мурте" односно "два зла". Грађани Требиња ће то јако брзо увидјети након избора, јер је нови градоначелник наставио по старом принципу, при том демонстрирајући изузетну количину новосрпске политичке бахатости и опште некултуре. Многи Вукановићу тада говоре: "Да смо знали да ће толико људи гласати за тебе, и ми бисмо, а не бисмо гласали за овог..."
Што су грађани Требиња пропустили тад, имају прилику сад да надокнаде. И не само они. Овога пута, на општим изборима 2014. године, већи дио Републике Српске има ту могућност избора гласања ЗА (умјесто до савршенства доведене вјештине гласања ПРОТИВ). Листа Небојше Вукановића ће бити присутна у седам од девет изборних јединица Републике Српске. У екипи ЗА ПРАВДУ И РЕД су већином млађи људи који досад нису били политички активни, а који сада улазе у политику да се боре против "политике". Ефективно, листа Небојше Вукановића је страно тијело у том цијелом трулом систему.
Што се програма тиче, исти је доступан на интернет страници Небојше Вукановића, прецизније на сљедећој адреси:
http://www.nebojsavukanovic.info/node/1149
Базично, поред свега наведеног у програму, уколико желимо будућност, најједноставнија ставка ће бити најтежа: одлучна и искрена борба против, корупције, непотизма и свих облика криминала, те оштро санкционисање политичара и свих одговорних лица. На личном примјеру (види текст: "Како сам бранио Републику Српску од Правобранилаштва Републике Српске") сам увидио како постоје законска рјешења која донекле штите права обичних људи, међутим, поред тога што нису довољно дефинисана и заштићена казненим мјерама, треба времена да се дође до њих, прво због корумпираног неквалитета од људи унутар правосудног система, а друго због тога што та иста законска рјешења стоје прашњава у ћошку... јер су сви и заборавили на њих.
Било како било, ставке наведене у програму представљају један општи шок за постојећи трули систем и то је план иза којег стојимо - именом, образом, савјешћу и моралом. Једина нестраначка листа на овим изборима, једина права могућност за промјену. Без пирамидалне полтронске структуре и без "ораха у џепу", ЗА ПРАВДУ И РЕД, ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА је нешто сасвим другачије на политичкој сцени, оно што многи прижељкују већ дуго времена. Дакле, ни овај, ни онај, већ, НАПОКОН ДРУГАЧИЈИ.
Лични додатак:
На листу сам доспио скоро па случајно. Наиме, кроз своје скромне активности на пољу указивања на неправилности при запошљавању, временом сам декларисан као неко ко се бори против режима односно стања у којем се налазимо. Као такав, отворен сам за сарадњу са искреним истомишљеницима. Приликом доласка Небојше Вукановића у Бањалуку зарад формирања листе, исказао сам спремност да његову идеју помогнем на који год је то могуће начин... и заврших на листи.
Немам чега да се стидим, немам чега да се плашим, нисам рођен да будем миш него да будем човјек. Сматрам да сви треба да имамо услове да живимо као људи, па и поред тога што многи одбацују своја људска права, ја се истих не одричем.
Будући да сам незапослен просвјетни радник, то су ми и приоритети: просвјета и незапосленост односно рад на рјешавању асиметрије незапослености.
У ширем смислу, уколико желимо да кренемо напријед, свако мора да искасапи свог касапина: борци ће морати да макну оне који су их представљали на такав начин да је борачка популација, најзаслужнија за настанак Републике Српске, обесправљена и доведена до просјачког штапа; здравствени радници ће морати да покажу прстом на оног ко се нелегално богати од свих пренадуваних уговора; аналогно остали.
У оквиру просвјете, проблеми су од врха до дна, закони (основна и средња школа) треба да се промијене на начин који не погодује негативној селекцији, уписна политика факултета мора да се доведе у ред те да се у погледу одређених занимања "повуче ручна кочница", фарса око приватних факултета и њихове "вриједности" мора једном бити прекинута а прича о "акредитацији" истоварена право на сметљиште. Такође, мора се напокон напокон подвући црта о вриједности "нових" диплома (наспрам старих) наврат-нанос уведене "Болоње", аналогно дефинисати организација и вредновање постдипломског образовања по том принципу... и, наравно, правилници о запошљавању треба да буду доведени у ред са увидом у реалне примједбе и проблеме, јер од тога полази све - о каквом реду да дјецу уче људи запослени преко реда...
Много је тема, много је проблема, а пажње је мало, стога, ово је било, укратко, представљање Листе Небојше Вукановића и мене као једног од кандидата (додатак: Геополитичка аутобиографија); на званичној страници Небојше Вукановића (http://www.nebojsavukanovic.info/) се могу пратити активности везане за листу, ту је и фејзбук (фејзбук страница: ЗА ПРАВДУ И РЕД), а на овом блогу и мом другом блогу (http://bojan5150.wordpress.com/) се може сазнати пуно више о мени, без икакве цензуре, колико год то било добро или лоше.
Хвала на пажњи и сретно 12. октобра!
Члан сам НИЈЕДНЕ странке.
Моја "фирма" је ЗА ПРАВДУ И РЕД - ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА, прва нестраначка листа у новијој историји вишестраначких избора у Босни и Херцеговини. Кандидован сам у свом родном граду - припадајућој изборној јединици гдје је носилац листе проф. Иван Шијаковић.
Зашто кандидат?
Први кратки одговор је "боље ја него нека будала". Обзиром какви нам се смјењују на власти посљедњих... дуго времена, и такав одговор је сасвим довољан. Ипак, у цијелој ствари сам најмање битан ја, стога вриједи рећи нешто више.
Прије свега, листа носи име једног човјека, чије су визија и енергија суштина приче. Небојша Вукановић је прије свега познат као новинар без длаке на језику, који уздуж и попријеко прелази Херцеговину и пред широким аудиторијумом изврће камење испод којег се налазе змије отровнице које се зову криминал и корупција... а камења пуне и Херцеговина а и Босна. Ипак, домети новинара су ограничени, јер након упознавања јавности са проблемом прича прелази у руке неких других људи... и обично ту стаје.
У складу с тим, бескомпромисан и срчан какав јесте, са идејом да учини нешто више за све нас, Небојша је уочио неминовност уласка у политичке воде. Његов први потез на том пољу је био Покрет чисте руке, који због непосредно прије избора повећаног "финансијског цензуса" не хвата на вријеме воз за учешће на изборима 2010. године. На локалним изборима 2012. године, Небојша се појављује као независни - нестраначки кандидат за градоначелника Требиња и том приликом осваја 4800 гласова, док уједињена (!) опозиција осваја тек нешто више и побјеђује на изборима.
На тим изборима је Вукановић био једна од ријетких свијетлих тачака, гдје су људи стварно имали могућност избора и гласања ЗА некога, умјесто стандардних "Курте и Мурте" односно "два зла". Грађани Требиња ће то јако брзо увидјети након избора, јер је нови градоначелник наставио по старом принципу, при том демонстрирајући изузетну количину новосрпске политичке бахатости и опште некултуре. Многи Вукановићу тада говоре: "Да смо знали да ће толико људи гласати за тебе, и ми бисмо, а не бисмо гласали за овог..."
Што су грађани Требиња пропустили тад, имају прилику сад да надокнаде. И не само они. Овога пута, на општим изборима 2014. године, већи дио Републике Српске има ту могућност избора гласања ЗА (умјесто до савршенства доведене вјештине гласања ПРОТИВ). Листа Небојше Вукановића ће бити присутна у седам од девет изборних јединица Републике Српске. У екипи ЗА ПРАВДУ И РЕД су већином млађи људи који досад нису били политички активни, а који сада улазе у политику да се боре против "политике". Ефективно, листа Небојше Вукановића је страно тијело у том цијелом трулом систему.
Што се програма тиче, исти је доступан на интернет страници Небојше Вукановића, прецизније на сљедећој адреси:
http://www.nebojsavukanovic.info/node/1149
Базично, поред свега наведеног у програму, уколико желимо будућност, најједноставнија ставка ће бити најтежа: одлучна и искрена борба против, корупције, непотизма и свих облика криминала, те оштро санкционисање политичара и свих одговорних лица. На личном примјеру (види текст: "Како сам бранио Републику Српску од Правобранилаштва Републике Српске") сам увидио како постоје законска рјешења која донекле штите права обичних људи, међутим, поред тога што нису довољно дефинисана и заштићена казненим мјерама, треба времена да се дође до њих, прво због корумпираног неквалитета од људи унутар правосудног система, а друго због тога што та иста законска рјешења стоје прашњава у ћошку... јер су сви и заборавили на њих.
Било како било, ставке наведене у програму представљају један општи шок за постојећи трули систем и то је план иза којег стојимо - именом, образом, савјешћу и моралом. Једина нестраначка листа на овим изборима, једина права могућност за промјену. Без пирамидалне полтронске структуре и без "ораха у џепу", ЗА ПРАВДУ И РЕД, ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА је нешто сасвим другачије на политичкој сцени, оно што многи прижељкују већ дуго времена. Дакле, ни овај, ни онај, већ, НАПОКОН ДРУГАЧИЈИ.
Лични додатак:
На листу сам доспио скоро па случајно. Наиме, кроз своје скромне активности на пољу указивања на неправилности при запошљавању, временом сам декларисан као неко ко се бори против режима односно стања у којем се налазимо. Као такав, отворен сам за сарадњу са искреним истомишљеницима. Приликом доласка Небојше Вукановића у Бањалуку зарад формирања листе, исказао сам спремност да његову идеју помогнем на који год је то могуће начин... и заврших на листи.
Немам чега да се стидим, немам чега да се плашим, нисам рођен да будем миш него да будем човјек. Сматрам да сви треба да имамо услове да живимо као људи, па и поред тога што многи одбацују своја људска права, ја се истих не одричем.
Будући да сам незапослен просвјетни радник, то су ми и приоритети: просвјета и незапосленост односно рад на рјешавању асиметрије незапослености.
У ширем смислу, уколико желимо да кренемо напријед, свако мора да искасапи свог касапина: борци ће морати да макну оне који су их представљали на такав начин да је борачка популација, најзаслужнија за настанак Републике Српске, обесправљена и доведена до просјачког штапа; здравствени радници ће морати да покажу прстом на оног ко се нелегално богати од свих пренадуваних уговора; аналогно остали.
У оквиру просвјете, проблеми су од врха до дна, закони (основна и средња школа) треба да се промијене на начин који не погодује негативној селекцији, уписна политика факултета мора да се доведе у ред те да се у погледу одређених занимања "повуче ручна кочница", фарса око приватних факултета и њихове "вриједности" мора једном бити прекинута а прича о "акредитацији" истоварена право на сметљиште. Такође, мора се напокон напокон подвући црта о вриједности "нових" диплома (наспрам старих) наврат-нанос уведене "Болоње", аналогно дефинисати организација и вредновање постдипломског образовања по том принципу... и, наравно, правилници о запошљавању треба да буду доведени у ред са увидом у реалне примједбе и проблеме, јер од тога полази све - о каквом реду да дјецу уче људи запослени преко реда...
Много је тема, много је проблема, а пажње је мало, стога, ово је било, укратко, представљање Листе Небојше Вукановића и мене као једног од кандидата (додатак: Геополитичка аутобиографија); на званичној страници Небојше Вукановића (http://www.nebojsavukanovic.info/) се могу пратити активности везане за листу, ту је и фејзбук (фејзбук страница: ЗА ПРАВДУ И РЕД), а на овом блогу и мом другом блогу (http://bojan5150.wordpress.com/) се може сазнати пуно више о мени, без икакве цензуре, колико год то било добро или лоше.
Хвала на пажњи и сретно 12. октобра!
Бојан Влајић
кандидат
кандидат
Subscribe to:
Posts (Atom)