Tekst koji slijedi apsolutno nije aktuelan. U pitanju je, da to tako kažem, stari dug.
Nebojša Vukanović, slobodno se može reći narodni heroj u politici Republike Srpske, profesor, novinar i borac je, nakon neuspjeha da sa svojom nezavisnom listom uđe u parlament na prošlim opštim izborima u BiH, prihvatio ponudu da bude savjetnik Mladena Bosića, lidera SDS, najveće - još uvijek - opozicione stranke u RS.
Bilo je to poprilično iznenađenje u trenutku kad se desilo, a ima od toga nekih osam mjeseci; sam Nebojša je to obrazložio na više mjesta, a opet, reakcije su veoma različite ali, moram da priznam - koliko je to stiglo do mene, relativno negativne... osvrnuću se na to kasnije.
Moje mišljenje kao kandidata sa te iste liste - onomad sam bio upitan: zanimljiva situacija iz niza uglova. Prvi o kojem sam razmišljao jeste čupanje kose mladih SDS poltrona, jer je ovaj Bosićev potez bio popriličan "civilizacijski iskorak". Druga stvar, činjenično, jeste "zvaničan" Vukanov ulazak u politiku. Na mala vrata. Na žalost, ne na način na koji je to planirano, ali ipak ulazak.
E, sad, Bosić - SDS - "opozicija", Vukan - Nezavisna lista - "opozicija i poziciji i opoziciji". Iako je bilo režimskih "spinova" prije izbora kako je Vukan opozicioni igrač, podmetnutih laži o trgovini sa SDS-om i slično, nakon izbora i postignutog rezultata režimska propagandna mašinerija je mogla da odahne tako da nije naročitom žestinom propraćen ovaj Vukanov potez u smislu "Jesmo vam rekli".
U toku izbora je to bio mač sa dvije oštrice. Moralo se protiv pozicije (SNSD + sateliti) ali i protiv mlitave opozicije koja je saučesnik u zatiranju naroda za svo vrijeme vladavine SNSD-a. Realno, prihvatajući igru po pravilima Stranke međuzavisnih socijal-debila, gdje svaki zakon može biti prekrojen po mjeri glavatog gospodina koji je na redu da se obogati, nesposobnost opozicije je ekstremno štetna.
SDS je ta opozicija. Mladen Bosić je predsjednik te stranke. Činjenica da su svojom nesposobnošću izgubili izbore ne obećava. Nemušti pokušaji sa uzaludnim predsjedničkim kandidatom i nesposobnost organizacije ozbiljne napadačke igre duž čitavog fronta... ne obećava nam. A to je Mladen Bosić.
E, sad, komentari koji su povodom ovog slučaja dolazili do mene su većinom bili negativni u smislu "Vukan se prodao". Djelimično, jeste. Međutim, mora se uzeti u obzir realan život: Vukanov put je dosad bio građen na čistim idealima, a onda kad su stigli izborni rezultati i "nož u leđa" od strane Hercegovine, nije bilo lijepo, ni meni koji sam u Banjaluci, a kamoli njemu koji je bio u Trebinju, gdje je sad samo vikendom...
To radno mjesto je punopravan ulazak u politiku, jedno novo iskustvo. Da li će Vukan uspjeti da malo ojača Bosića, izoštri, pokrene, opameti? Iskreno sumnjam. Bosić je, kao i čitava opozicija, zaposlen, a zatim i zadovoljan svojom pozicijom. Ipak, ako ništa, ovo je za Vukana prilika da prouči neke stvari iznutra, dodatno se poveže sa drugim ljudima, razmotri mogućnost narednog napada...
Kako će i šta biti dalje, ne znam, planovi za naredne izbore i to. Vukanova pozicija je nezgodna, a opet, narod je glup, tako da je sve moguće. I upravo to mislim o tome, ni manje, ni više.
Showing posts with label izbori 2014. Show all posts
Showing posts with label izbori 2014. Show all posts
Sunday, July 19, 2015
Saturday, December 13, 2014
Svitanje sumraka izbornog poraza
Ako neko ne zna nešto raditi, treba mu dati odgovorniju funkciju, metodologija je rada Sekte Međuzavisnih Socijal-Debila. Kako drugačije objasniti da će novi ministar pravde biti Anton Kasipović?
Navodno, navedeni cvikeraš ima diplomu pravnog fakulteta, jedan izuzetan opšti antikvalitet u današnje vrijeme, ali je isti bazično novinar, preciznije, potkazivač. Čovjek koji je prosvjetu vrhunski uništio, sad ima priliku da uništi pravosuđe koje je... pa, već uništeno. Sretno.
Elem, dalo bi se sad analizirati malo o balansu snaga, potrebama i ucjenama, obzirom da je Kasipović bliski saradnik paralitika Kopanje koji uvijek, makar jednom nefunkcionalnom nogom, mora biti spreman da bježi od Mileta Dokurca, međutim, izlišno je to. Dok vrane krenu vranama oči vaditi, mladi i nezaposleni postadoše stari i nezaposleni.
Ostatak vlade ostaje manje-više isti, po posljednjim informacijama. Samo još Petar Đokić avanzuje na djelimično odgovorniju - UNOSNIJU - poziciju, naslijediće veleštetočinu Željka Kovačevića na poziciji ministra industrije, energetike i rudarstva RS. To je jedan simpatičan i simptomatičan penis u čelo Hercegovini koja je glasala za SMSD.
Bilo kako bilo, ovo je još jedan potvrdan odgovor za sve one koji se iz godine u godinu pitaju "može li gore". Mada, teško da može daleko. Nakon što Kasipović završi sa pravosuđem, neće ostati ništa sem potpunog bezakonja, pa da krenemo u uličnu borbu noževima i trgovinu bijelim robljem. A pravo? Koga briga za pravo. Pravnike sigurno nije, jer da jeste... neko bi reagovao dosad... na nešto.
Navodno, navedeni cvikeraš ima diplomu pravnog fakulteta, jedan izuzetan opšti antikvalitet u današnje vrijeme, ali je isti bazično novinar, preciznije, potkazivač. Čovjek koji je prosvjetu vrhunski uništio, sad ima priliku da uništi pravosuđe koje je... pa, već uništeno. Sretno.
Elem, dalo bi se sad analizirati malo o balansu snaga, potrebama i ucjenama, obzirom da je Kasipović bliski saradnik paralitika Kopanje koji uvijek, makar jednom nefunkcionalnom nogom, mora biti spreman da bježi od Mileta Dokurca, međutim, izlišno je to. Dok vrane krenu vranama oči vaditi, mladi i nezaposleni postadoše stari i nezaposleni.
Ostatak vlade ostaje manje-više isti, po posljednjim informacijama. Samo još Petar Đokić avanzuje na djelimično odgovorniju - UNOSNIJU - poziciju, naslijediće veleštetočinu Željka Kovačevića na poziciji ministra industrije, energetike i rudarstva RS. To je jedan simpatičan i simptomatičan penis u čelo Hercegovini koja je glasala za SMSD.
Bilo kako bilo, ovo je još jedan potvrdan odgovor za sve one koji se iz godine u godinu pitaju "može li gore". Mada, teško da može daleko. Nakon što Kasipović završi sa pravosuđem, neće ostati ništa sem potpunog bezakonja, pa da krenemo u uličnu borbu noževima i trgovinu bijelim robljem. A pravo? Koga briga za pravo. Pravnike sigurno nije, jer da jeste... neko bi reagovao dosad... na nešto.
Monday, December 1, 2014
Tajna uspjeha Sekte Međuzavisnih Socijal-Debila
Izbori u Republici Srpskoj odnosno Bosni i Hercegovini, veoma uzbudljiv doživljaj svake dvije/četiri godine. Navijanje, očekivanja, nada, razočaranja... Nakon Izbora 2014, Republika Srpska ostaje u istom glibu: Mile Dokurac ostaje precjednik, njegovi sateliti DNS i SP na pozicijama. Opozicija će i dalje trčati u mjestu... Kako i zašto? Veoma lako. Ideologija nerada nam je u venama.
Pjesnička sloboda je jedna od rijetkih koja je ostala (iako nema previše razloga za pjesmu). Zato je najjača stranka u RS ovom prilikom preimenovana u SMSD - Sektu Međuzavisnih Socijal-Debila, gdje ime govori sve. Zapravo, ne govori baš sve, potrebno ga je napisati crvenim slovima, socijalistički crvenim slovima. Istorijski socijalističkim crvenim slovima. Jer je taj socijalizam valjao u pmaterinu, svi će se složiti. Rado ga se sjećaju, socijalizma. Samoupravnog Socijalizma!
Međuzavisnost je sama po sebi logična, od vrha do dna, svi su povezani, nesposobni i prljavi, razlika je samo u količini novca koji nezakonito prisvajaju, a da pritom brutalno vole Republiku Srpsku. Vole je svim srcem, samo ne i novčanikom ("jeftinije" je u Konzumu, pa to ti je), a mozak... mozak je pojam iz rashladne vitrine. Članovi SMSD, istaknuti članovi, život nemaju pored SMSD, jer SMSD je život. Dobiti glasove, dobiti vlast, dobiti novac... ponavljati, bez obzira na sve, jer to je sve.
Sekta
Po definiciji, sekta je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto slijedi svoja načela, najčešće se formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla. Jehovini svjedoci, SMSD itd. Međutim, SMSD je postao osnovna grupa. Kako je njima to uspjelo, a Jehovinim svjedocima nije? I jedni i drugi prodaju fantastične priče, a Jehovini svjedoci su najčešće i pristojnije obučeni, kulturniji, manje napadni. Da nije zato što narod voli šarene laže? To je upalilo za turbo-folk, međutim, ovdje je nešto drugo...
U pitanju je tekovina već spomenutog socijalizma, "Sine, nemoj biti majstor, idi u upravnu školu". E, taj socijalizam, najdraži. Samoupravni. Svi kukaju za njim a on je tu i danas, samo ga ne vide. Malo je promijenio oblik. Nema više radnika da se samoupravljaju, sad se samoupravljači samoupravljaju. Zaštićeni su kao bijeli medvjedi, niko im ne može ništa, a oni ništa ne rade. Idealno. Brutalno nezaustavljivi administrativni model je ključ. Obećanje posla na kojem se ne radi.
Rad
Mi hoćemo posao, ali nećemo posao. Konkretno, hoćemo pare ali nećemo da radimo. I zbog komšije koji funkcioniše po istom principu (a kojem treba da crkne krava), a i zbog rada. Svi su jako školovani, izuzetni stručnjaci i imaju vrhunsko mišljenje o sebi. I ne znaju ništa raditi. Ko je znao, pobjegao je dok je mogao. Ko zna, zna za sebe. Kolektivno, ne znamo, ne znamo se, a ne znamo ni za sebe. Nema ideja, nema entuzijazma, nema preduzetništva...između ostalog čega nema.
Ideologija nerada je tu jer nema kulture rada. Nema tekovine organizacije, nema tekovine napretka. Bilo je ideja i biće, ali realizacija je oduvijek negdje drugdje. Ono malo kulture rada stečeno u socijalizmu, kao gumicom je obrisano, a brisano je još onomad upravo spomenutim samoupravljanjem. Glup je narod bio i ostao, ali ne i slijep da vidi kako se sjaji dlaka upravnikove krave. Upitnik iznad glave, analiza, ustrojavanje, članska karta, napredovanje... u upravnike.
Brutalno objašnjenje
To je to. Priča nije od juče, korijeni su tamo negdje, mogu se i oni pronaći, ali zašto se truditi? (Raditi?!) Ako se pogleda sa strane, sve savršeno funkcioniše; zasad, dosad, do narednih izbora. Doduše, pitanje je dokle. Sekta misli da će živjeti vječno, a grupacija poznata kao "opozicija", samo se nada suprotnom. Jer, nadati se je lakše nego raditi. Nije ni opoziciji do rada. Štaviše. I oni bi se samoupravno samoupravljali, samo što se nikad nisu dovoljno socijal-debilizovali pa ih naš narod™ nije baš najbolje razumio...
Budućnost
_________.
Pjesnička sloboda je jedna od rijetkih koja je ostala (iako nema previše razloga za pjesmu). Zato je najjača stranka u RS ovom prilikom preimenovana u SMSD - Sektu Međuzavisnih Socijal-Debila, gdje ime govori sve. Zapravo, ne govori baš sve, potrebno ga je napisati crvenim slovima, socijalistički crvenim slovima. Istorijski socijalističkim crvenim slovima. Jer je taj socijalizam valjao u pmaterinu, svi će se složiti. Rado ga se sjećaju, socijalizma. Samoupravnog Socijalizma!
Međuzavisnost je sama po sebi logična, od vrha do dna, svi su povezani, nesposobni i prljavi, razlika je samo u količini novca koji nezakonito prisvajaju, a da pritom brutalno vole Republiku Srpsku. Vole je svim srcem, samo ne i novčanikom ("jeftinije" je u Konzumu, pa to ti je), a mozak... mozak je pojam iz rashladne vitrine. Članovi SMSD, istaknuti članovi, život nemaju pored SMSD, jer SMSD je život. Dobiti glasove, dobiti vlast, dobiti novac... ponavljati, bez obzira na sve, jer to je sve.
Sekta
Po definiciji, sekta je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto slijedi svoja načela, najčešće se formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla. Jehovini svjedoci, SMSD itd. Međutim, SMSD je postao osnovna grupa. Kako je njima to uspjelo, a Jehovinim svjedocima nije? I jedni i drugi prodaju fantastične priče, a Jehovini svjedoci su najčešće i pristojnije obučeni, kulturniji, manje napadni. Da nije zato što narod voli šarene laže? To je upalilo za turbo-folk, međutim, ovdje je nešto drugo...
U pitanju je tekovina već spomenutog socijalizma, "Sine, nemoj biti majstor, idi u upravnu školu". E, taj socijalizam, najdraži. Samoupravni. Svi kukaju za njim a on je tu i danas, samo ga ne vide. Malo je promijenio oblik. Nema više radnika da se samoupravljaju, sad se samoupravljači samoupravljaju. Zaštićeni su kao bijeli medvjedi, niko im ne može ništa, a oni ništa ne rade. Idealno. Brutalno nezaustavljivi administrativni model je ključ. Obećanje posla na kojem se ne radi.
Rad
Mi hoćemo posao, ali nećemo posao. Konkretno, hoćemo pare ali nećemo da radimo. I zbog komšije koji funkcioniše po istom principu (a kojem treba da crkne krava), a i zbog rada. Svi su jako školovani, izuzetni stručnjaci i imaju vrhunsko mišljenje o sebi. I ne znaju ništa raditi. Ko je znao, pobjegao je dok je mogao. Ko zna, zna za sebe. Kolektivno, ne znamo, ne znamo se, a ne znamo ni za sebe. Nema ideja, nema entuzijazma, nema preduzetništva...između ostalog čega nema.
Ideologija nerada je tu jer nema kulture rada. Nema tekovine organizacije, nema tekovine napretka. Bilo je ideja i biće, ali realizacija je oduvijek negdje drugdje. Ono malo kulture rada stečeno u socijalizmu, kao gumicom je obrisano, a brisano je još onomad upravo spomenutim samoupravljanjem. Glup je narod bio i ostao, ali ne i slijep da vidi kako se sjaji dlaka upravnikove krave. Upitnik iznad glave, analiza, ustrojavanje, članska karta, napredovanje... u upravnike.
Brutalno objašnjenje
To je to. Priča nije od juče, korijeni su tamo negdje, mogu se i oni pronaći, ali zašto se truditi? (Raditi?!) Ako se pogleda sa strane, sve savršeno funkcioniše; zasad, dosad, do narednih izbora. Doduše, pitanje je dokle. Sekta misli da će živjeti vječno, a grupacija poznata kao "opozicija", samo se nada suprotnom. Jer, nadati se je lakše nego raditi. Nije ni opoziciji do rada. Štaviše. I oni bi se samoupravno samoupravljali, samo što se nikad nisu dovoljno socijal-debilizovali pa ih naš narod™ nije baš najbolje razumio...
Budućnost
_________.
Friday, October 31, 2014
Izbori 2014: paralelna stvarnost
Teško je kasniti u zemlji koja brutalno ide unazad (šta je tu kašnjenje?). Negdje kontam da se zbog toga ne vrijedi previše truditi oko aktuelnosti. Zato se tek sad oglašavam na goruću temu, Izbori 2014. Bitna je to stavka u političkom životu, a ovo "politički blog".
Ukratko, već 13. oktobra sam (na fejzbuku, je li) proglasio poraz svih nas koji smo glasali protiv aktuelnog režima; dok još nije bilo gotovo glasanje veoma sposobnog CIK-a, dok je bilo natezanje u nekoliko hiljada glasova, kako se i završilo u meču Mile Dokurac - Ognjen Tadić. I tijesna Tadićeva pobjeda, kakva je ova Miletova, bila bi poraz. Na stranu sve izborne prevare koje su bile spremljene a od kojih je većina i primijenjena, sve ispod odnosa snaga 2 : 1 za Tadića je poraz, a nije ni 1 : 1. Znači, poraz. Međutim, poraz za mene je pobjeda za nekog drugog, a izgleda da postoji neka paralelna stvarnost gdje je ovo što jeste ono što treba biti. Ovom prilikom bih samo pozdravio ljude koje žive u toj paralelnoj stvarnosti, ako do njih može doprijeti bilo šta iz ove stvarnosti.
Što se stranaka tiče, one me ne zanimaju naročito, njihovi rezultati i ta priča, a posebno ne nekakva analiza. Borba za predsjednika RS mi je primarna za spomen, sukob 1 na 1. Za Tadića sam glasao jer sam glasao protiv Mileta, a da sam nešto posebno očekivao, nisam. Nisam očekivao od njega ni da se sa Miletom spori oko Ćanine naklonosti, tako da... bolje je ne očekivati. Glasao sam i za Ivanića, iako nisam planirao, kad se već glasa protiv da ispoštujem, iako mi je Ivanić veoma nedraga pojava. Kad sam vidio listić sa tri imena od kojih su dva SNSD a jedno Željka Cvijanović, stavih X na Mladena. Očekivanja nemam.
Razlika kod ovih izbora u odnosu na prošle je antipolitički politički subjekat kojeg sam bio dio, prva nestranačka lista za Narodnu skupštinu RS u istoriji višestranačkih izbora u modernoj BiH, Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića... Nismo pobijedili. Nimalo. Štaviše. Dok tu nisam imao naročita očekivanja, stvarno nisam očekivao da Nebojša NE UĐE u Narodnu skupštinu RS. Mi ovdje (Izborne jedinice 2 i 3, od Srbca do Petrovca - uključujući Banjaluku), realno smo bili topovsko meso i nejaka mogućnost protiv, međutim, da Hercegovina glasa kako je glasala, nisam očekivao. To je za ozbiljno (psihijatrijsko) posmatranje a svaki dalji komentar bi bio veoma uvredljiv.
Sve u svemu, poraz. Poraz koji jasno oslikava da je ideologija nerada i nesposobnosti u RS vladajuće Sekte međuzavisnih socijaldebila preuzela čitavu državu - "teško ribu natjerati u vodu". Planiram tom aspektu crvene sekte, ključnom za njen uspjeh, posvetiti jedan tekst... ali mi se ne žuri.
Intimno ličan dodatak: Utvrđeni rezultati za NSRS - Izborna jedinica 3
"IZA MENE STOJI 267 LJUDI!" HVALA.
Ukratko, već 13. oktobra sam (na fejzbuku, je li) proglasio poraz svih nas koji smo glasali protiv aktuelnog režima; dok još nije bilo gotovo glasanje veoma sposobnog CIK-a, dok je bilo natezanje u nekoliko hiljada glasova, kako se i završilo u meču Mile Dokurac - Ognjen Tadić. I tijesna Tadićeva pobjeda, kakva je ova Miletova, bila bi poraz. Na stranu sve izborne prevare koje su bile spremljene a od kojih je većina i primijenjena, sve ispod odnosa snaga 2 : 1 za Tadića je poraz, a nije ni 1 : 1. Znači, poraz. Međutim, poraz za mene je pobjeda za nekog drugog, a izgleda da postoji neka paralelna stvarnost gdje je ovo što jeste ono što treba biti. Ovom prilikom bih samo pozdravio ljude koje žive u toj paralelnoj stvarnosti, ako do njih može doprijeti bilo šta iz ove stvarnosti.
Što se stranaka tiče, one me ne zanimaju naročito, njihovi rezultati i ta priča, a posebno ne nekakva analiza. Borba za predsjednika RS mi je primarna za spomen, sukob 1 na 1. Za Tadića sam glasao jer sam glasao protiv Mileta, a da sam nešto posebno očekivao, nisam. Nisam očekivao od njega ni da se sa Miletom spori oko Ćanine naklonosti, tako da... bolje je ne očekivati. Glasao sam i za Ivanića, iako nisam planirao, kad se već glasa protiv da ispoštujem, iako mi je Ivanić veoma nedraga pojava. Kad sam vidio listić sa tri imena od kojih su dva SNSD a jedno Željka Cvijanović, stavih X na Mladena. Očekivanja nemam.
Razlika kod ovih izbora u odnosu na prošle je antipolitički politički subjekat kojeg sam bio dio, prva nestranačka lista za Narodnu skupštinu RS u istoriji višestranačkih izbora u modernoj BiH, Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića... Nismo pobijedili. Nimalo. Štaviše. Dok tu nisam imao naročita očekivanja, stvarno nisam očekivao da Nebojša NE UĐE u Narodnu skupštinu RS. Mi ovdje (Izborne jedinice 2 i 3, od Srbca do Petrovca - uključujući Banjaluku), realno smo bili topovsko meso i nejaka mogućnost protiv, međutim, da Hercegovina glasa kako je glasala, nisam očekivao. To je za ozbiljno (psihijatrijsko) posmatranje a svaki dalji komentar bi bio veoma uvredljiv.
Sve u svemu, poraz. Poraz koji jasno oslikava da je ideologija nerada i nesposobnosti u RS vladajuće Sekte međuzavisnih socijaldebila preuzela čitavu državu - "teško ribu natjerati u vodu". Planiram tom aspektu crvene sekte, ključnom za njen uspjeh, posvetiti jedan tekst... ali mi se ne žuri.
Intimno ličan dodatak: Utvrđeni rezultati za NSRS - Izborna jedinica 3
"IZA MENE STOJI 267 LJUDI!" HVALA.
Wednesday, September 24, 2014
Mladi kandidati: prijedlozi i rješenja
Prilog Mite Travara o nekim od najmlađih kandidata za Narodnu skupštinu
Republike Srpske na Opštim izborima u BiH 2014. godine, njihovim
prijedlozima i idejama.
Redom, Ivana Sandić (NDP), Sonja Jarić (NS), Mirela Kajkut (SDS) i Bojan Vlajić - mladi lijepi stari dobri ja (Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića).
E, sad, zašto je moje predstavljanje takvo kakvo jeste: pričao sam par minuta, a prostora imao manje od minut. Mito je odabrao ovo o tužbi jer je to približno njegovom senzibilitetu: za ljude koji ne znaju, Mito Travar je borac i opozicionar koji je svojevremeno, poput mene a prije mene, kao samouk pravnik na sudu porazio dušmane.
Bazično, razlika između mene i ostalih u prilogu jeste što one pričaju o lijepim željama, a ja pričam o tome kako se dušmanima treba napiti krvi.
Redom, Ivana Sandić (NDP), Sonja Jarić (NS), Mirela Kajkut (SDS) i Bojan Vlajić - mladi lijepi stari dobri ja (Za pravdu i red - Lista Nebojše Vukanovića).
E, sad, zašto je moje predstavljanje takvo kakvo jeste: pričao sam par minuta, a prostora imao manje od minut. Mito je odabrao ovo o tužbi jer je to približno njegovom senzibilitetu: za ljude koji ne znaju, Mito Travar je borac i opozicionar koji je svojevremeno, poput mene a prije mene, kao samouk pravnik na sudu porazio dušmane.
Bazično, razlika između mene i ostalih u prilogu jeste što one pričaju o lijepim željama, a ja pričam o tome kako se dušmanima treba napiti krvi.
Saturday, September 6, 2014
Geopolitička autobiografija
U "pismu namjere" o kandidaturi na listi Nebojše Vukanovića i pozadini priče (vidi "Kandidat! Bez pečenja u džepu!") stigao sam da kažem ponešto o svemu. Red je još da, zbog pitanja koje će nužno uslijediti "ma ko si, bre, ti?!", pridodam nešto što bi ličilo na biografiju...
GEOPOLITIČKA AUTOBIOGRAFIJA
Ime: BOJAN VLAJIĆ
Datum rođenja: 5. decembar 1982. godine
Mjesto rođenja: Banjaluka
Roditelji: Vlajić Milan (ekonomista) i Leposava (prosvjetni radnik)
Zanimanje: profesor engleskog jezika
Status: neoženjen, nezaposlen ("nemam para, nemam žene, nemam problema")
Do problema (mladost i školovanje)...
Rodio sam se kao ne tako mali, jednog prijatnog zimskog dana. Na samom startu sam bio nadasve solidna beba: preko 5 kg težine i 60 cm (ukupne) dužine. Veličina se odrazila i na zdravlje, u životu nisam pošteno bolovao, a ni lijeka popio. Moja majka to pripisuje zdravoj seoskoj hrani, jer je do pred sam porođaj radila u školi u (na) Crnom vrhu (Jošavka), gdje žene domaćice vole da počaste učiteljicu koja svakodnevno putuje oko 30 km, što vozom, što biciklom, što pješke kroz šumu...
Imao sam idealne uslove za razvoj: još od treće godine sam većinom ostajao sam kod kuće, nisam morao da se uklapam u vrtić i "prosjek". Sa četiri godine sam naučio čitati, tako da nikad nisam stigao gurnuti viljušku u utičnicu. Za čitanjem ide i pisanje (do osnovne škole sam u potpunosti savladao oba pisma), a zatim uz omiljene TV programe, humorističke serije Crna Guja i Sledž Hamer, počinjem učiti engleski jezik. Otac mi je sa svakog službenog puta donosio po enciklopediju.
Ipak, idealni uslovi za razvoj su prekinuti upisom u osnovnu školu. Nailazim na probleme sa "prosjekom" jer učiteljica ne vjeruje kad kažem da sam nešto pročitao a drugi nisu stigli ni do pola. Zbog toga sam promijenio školu i učiteljicu. Nakon osnovne škole slijedi gimnazija i to matematičko odjeljenje, gdje sam skrenuo u filosofiju. Danas, nije mi svejedno kad pročitam svoj maturski rad ("Egzistencijalizam Ž.P. Sartra"). Fakultet, u bijegu od matematičkog odjeljenja, završih engleski; otprilike 10 sati učenja ukupno.
Počeo sam, relativno uspješno, i postdiplomske studije, ali ih usljed nedostatka novca i smisla, trenutno držim na ledu. Ne želim naučno zvanje bez stvarne želje da doprinesem naučnoj zajednici; želim da doprinesem životnoj zajednici.
... Od problema (starost i nezaposlenost)
Roditelji su mi čitav život govorili da završim fakultet, poslije toga ide traženje posla, ženidba i ostalo (ukinuše vojsku dušmani). Završio sam fakultet... i postao dio statistike Zavoda za zapošljavanje. Prirodno "bistar", nije mi trebalo puno vremena da vidim kako stvari funkcionišu. Konkursi su namješteni. I kad nisu, mene nema nigdje. Obzirom da izgledam tako kako izgledam a to nije samo vanjština, izazivam prirodni strah kod nesličnih, što će reći većine.
U jednom trenutku sam, "u potrazi za poslom", poslušao svoju majku i učlanio se u stranku (dotad sam, kao i svaki pošteni hipi, bio apolitičan i protiv). Prisustvovao sam jednom stranačkom sastanku gdje me je bilo sramota s kim sjedim i o čemu se priča. Iz stranke sam se iščlanio jednorečeničnim obrazloženjem: "Duboko neslaganje sa unutrašnjom politikom." Srpski političari uništavaju Srbe otkad je srpskih političara; оvi sad gore nego ikad. Stranka kao partija, piramidalna struktura poltrona, odlučio sam da toga ne smijem biti dio.
Kao nezaposleno lice, trudim se da svoj status promijenim sistemski. Pišem prigovore, žalbe i tužbe. Vjerovatno sam prvi čovjek u istoriji Republike Srpske koji se žalio na namješten konkurs ne tražeći radno mjesto već dokaz da su mu ugrožena prava na zapošljavanje pod jednakim uslovima... i dobio, crno na bijelo, da je to kršenje Ustava RS. Jednu tužbu sam dobio, dobiću još četiri. Idem do kraja sa tim, jer mora nešto da se mijenja. Po cijenu moje ili tuđih glava... prije tuđih.
A jebeš probleme
Inače, život mi se ne svodi na glupu priču, patetiku i kuknjavu o očiglednom - kako smo "mi" takvi kakvi jesmo, kako živimo tu gdje živimo i sl., već na istraživanje i produbljivanje finih interesovanja. Interesuju me lijepe žene, gitarska muzika, brzi automobili, teretana, manuelni fizički rad, humor, održavanje umne kondicije i agilnosti (član sam udruženja MENSA), mentalna neopterećenost i shvatanje da je život čudo i da nismo sami na planeti (i šire i uže)... što će biti sumirano na kraju.
Zvanično, radim malo ali kvalitetno, na šta sam izuzetno ponosan. Nešto malo sam radio u prosvjeti; omninezaposlenost mi je pružila priliku za neke odlične angažmane. Bio sam prevodilac stranom konsultantu pri izradi akcionih planova ministarstava Vlade RS za Strategiju borbe protiv korupcije RS 2013-2017, prevodilac Džona Travolte prilikom njegovog dolaska u Bosnu 2011. godine; stigao sam i da vidim kako izgleda rad u inostranstvu; ponešto sam zaradio i na osnovu svog pisanja za različite internet portale, a ne stidim se ni fizičkog rada. Ako umrem mlad, makar će iza mene ostati srpski titl za film "Faster, Pussycat! Kill, Kill!".
Nisam se rodio naučen, ničemu, ali sam bar svjestan toga. Trudim se, učim, pokušavam riješiti probleme, trajno. Otkrivam šta to znači biti čovjek. Na žalost, to mi ide mnogo bolje nego većini.
Pišem:
http://bojan5150.wordpress.com/
http://apsurdsrpski.blogspot.com/
GEOPOLITIČKA AUTOBIOGRAFIJA
Ime: BOJAN VLAJIĆ
Datum rođenja: 5. decembar 1982. godine
Mjesto rođenja: Banjaluka
Roditelji: Vlajić Milan (ekonomista) i Leposava (prosvjetni radnik)
Zanimanje: profesor engleskog jezika
Status: neoženjen, nezaposlen ("nemam para, nemam žene, nemam problema")
Do problema (mladost i školovanje)...
Rodio sam se kao ne tako mali, jednog prijatnog zimskog dana. Na samom startu sam bio nadasve solidna beba: preko 5 kg težine i 60 cm (ukupne) dužine. Veličina se odrazila i na zdravlje, u životu nisam pošteno bolovao, a ni lijeka popio. Moja majka to pripisuje zdravoj seoskoj hrani, jer je do pred sam porođaj radila u školi u (na) Crnom vrhu (Jošavka), gdje žene domaćice vole da počaste učiteljicu koja svakodnevno putuje oko 30 km, što vozom, što biciklom, što pješke kroz šumu...
Imao sam idealne uslove za razvoj: još od treće godine sam većinom ostajao sam kod kuće, nisam morao da se uklapam u vrtić i "prosjek". Sa četiri godine sam naučio čitati, tako da nikad nisam stigao gurnuti viljušku u utičnicu. Za čitanjem ide i pisanje (do osnovne škole sam u potpunosti savladao oba pisma), a zatim uz omiljene TV programe, humorističke serije Crna Guja i Sledž Hamer, počinjem učiti engleski jezik. Otac mi je sa svakog službenog puta donosio po enciklopediju.
Ipak, idealni uslovi za razvoj su prekinuti upisom u osnovnu školu. Nailazim na probleme sa "prosjekom" jer učiteljica ne vjeruje kad kažem da sam nešto pročitao a drugi nisu stigli ni do pola. Zbog toga sam promijenio školu i učiteljicu. Nakon osnovne škole slijedi gimnazija i to matematičko odjeljenje, gdje sam skrenuo u filosofiju. Danas, nije mi svejedno kad pročitam svoj maturski rad ("Egzistencijalizam Ž.P. Sartra"). Fakultet, u bijegu od matematičkog odjeljenja, završih engleski; otprilike 10 sati učenja ukupno.
Počeo sam, relativno uspješno, i postdiplomske studije, ali ih usljed nedostatka novca i smisla, trenutno držim na ledu. Ne želim naučno zvanje bez stvarne želje da doprinesem naučnoj zajednici; želim da doprinesem životnoj zajednici.
... Od problema (starost i nezaposlenost)
Roditelji su mi čitav život govorili da završim fakultet, poslije toga ide traženje posla, ženidba i ostalo (ukinuše vojsku dušmani). Završio sam fakultet... i postao dio statistike Zavoda za zapošljavanje. Prirodno "bistar", nije mi trebalo puno vremena da vidim kako stvari funkcionišu. Konkursi su namješteni. I kad nisu, mene nema nigdje. Obzirom da izgledam tako kako izgledam a to nije samo vanjština, izazivam prirodni strah kod nesličnih, što će reći većine.
U jednom trenutku sam, "u potrazi za poslom", poslušao svoju majku i učlanio se u stranku (dotad sam, kao i svaki pošteni hipi, bio apolitičan i protiv). Prisustvovao sam jednom stranačkom sastanku gdje me je bilo sramota s kim sjedim i o čemu se priča. Iz stranke sam se iščlanio jednorečeničnim obrazloženjem: "Duboko neslaganje sa unutrašnjom politikom." Srpski političari uništavaju Srbe otkad je srpskih političara; оvi sad gore nego ikad. Stranka kao partija, piramidalna struktura poltrona, odlučio sam da toga ne smijem biti dio.
Kao nezaposleno lice, trudim se da svoj status promijenim sistemski. Pišem prigovore, žalbe i tužbe. Vjerovatno sam prvi čovjek u istoriji Republike Srpske koji se žalio na namješten konkurs ne tražeći radno mjesto već dokaz da su mu ugrožena prava na zapošljavanje pod jednakim uslovima... i dobio, crno na bijelo, da je to kršenje Ustava RS. Jednu tužbu sam dobio, dobiću još četiri. Idem do kraja sa tim, jer mora nešto da se mijenja. Po cijenu moje ili tuđih glava... prije tuđih.
A jebeš probleme
Inače, život mi se ne svodi na glupu priču, patetiku i kuknjavu o očiglednom - kako smo "mi" takvi kakvi jesmo, kako živimo tu gdje živimo i sl., već na istraživanje i produbljivanje finih interesovanja. Interesuju me lijepe žene, gitarska muzika, brzi automobili, teretana, manuelni fizički rad, humor, održavanje umne kondicije i agilnosti (član sam udruženja MENSA), mentalna neopterećenost i shvatanje da je život čudo i da nismo sami na planeti (i šire i uže)... što će biti sumirano na kraju.
Zvanično, radim malo ali kvalitetno, na šta sam izuzetno ponosan. Nešto malo sam radio u prosvjeti; omninezaposlenost mi je pružila priliku za neke odlične angažmane. Bio sam prevodilac stranom konsultantu pri izradi akcionih planova ministarstava Vlade RS za Strategiju borbe protiv korupcije RS 2013-2017, prevodilac Džona Travolte prilikom njegovog dolaska u Bosnu 2011. godine; stigao sam i da vidim kako izgleda rad u inostranstvu; ponešto sam zaradio i na osnovu svog pisanja za različite internet portale, a ne stidim se ni fizičkog rada. Ako umrem mlad, makar će iza mene ostati srpski titl za film "Faster, Pussycat! Kill, Kill!".
Nisam se rodio naučen, ničemu, ali sam bar svjestan toga. Trudim se, učim, pokušavam riješiti probleme, trajno. Otkrivam šta to znači biti čovjek. Na žalost, to mi ide mnogo bolje nego većini.
Pišem:
http://bojan5150.wordpress.com/
http://apsurdsrpski.blogspot.com/
Tuesday, August 26, 2014
КАНДИДАТ! БЕЗ ПЕЧЕЊА У ЏЕПУ!
Ја, Бојан Влајић, рођен 5. децембра 1982. године у Бањалуци, син оца Милана и
мајке Лепосаве, незапослени професор енглеског језика, овим путем изјављујем да сам се ономад - кад ми се пружила прилика, при здравој
памети, пријавио да будем КАНДИДАТ за посланика у Народној скупштини
Републике Српске на предстојећим изборима.
Члан сам НИЈЕДНЕ странке.
Моја "фирма" је ЗА ПРАВДУ И РЕД - ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА, прва нестраначка листа у новијој историји вишестраначких избора у Босни и Херцеговини. Кандидован сам у свом родном граду - припадајућој изборној јединици гдје је носилац листе проф. Иван Шијаковић.
Зашто кандидат?
Први кратки одговор је "боље ја него нека будала". Обзиром какви нам се смјењују на власти посљедњих... дуго времена, и такав одговор је сасвим довољан. Ипак, у цијелој ствари сам најмање битан ја, стога вриједи рећи нешто више.
Прије свега, листа носи име једног човјека, чије су визија и енергија суштина приче. Небојша Вукановић је прије свега познат као новинар без длаке на језику, који уздуж и попријеко прелази Херцеговину и пред широким аудиторијумом изврће камење испод којег се налазе змије отровнице које се зову криминал и корупција... а камења пуне и Херцеговина а и Босна. Ипак, домети новинара су ограничени, јер након упознавања јавности са проблемом прича прелази у руке неких других људи... и обично ту стаје.
У складу с тим, бескомпромисан и срчан какав јесте, са идејом да учини нешто више за све нас, Небојша је уочио неминовност уласка у политичке воде. Његов први потез на том пољу је био Покрет чисте руке, који због непосредно прије избора повећаног "финансијског цензуса" не хвата на вријеме воз за учешће на изборима 2010. године. На локалним изборима 2012. године, Небојша се појављује као независни - нестраначки кандидат за градоначелника Требиња и том приликом осваја 4800 гласова, док уједињена (!) опозиција осваја тек нешто више и побјеђује на изборима.
На тим изборима је Вукановић био једна од ријетких свијетлих тачака, гдје су људи стварно имали могућност избора и гласања ЗА некога, умјесто стандардних "Курте и Мурте" односно "два зла". Грађани Требиња ће то јако брзо увидјети након избора, јер је нови градоначелник наставио по старом принципу, при том демонстрирајући изузетну количину новосрпске политичке бахатости и опште некултуре. Многи Вукановићу тада говоре: "Да смо знали да ће толико људи гласати за тебе, и ми бисмо, а не бисмо гласали за овог..."
Што су грађани Требиња пропустили тад, имају прилику сад да надокнаде. И не само они. Овога пута, на општим изборима 2014. године, већи дио Републике Српске има ту могућност избора гласања ЗА (умјесто до савршенства доведене вјештине гласања ПРОТИВ). Листа Небојше Вукановића ће бити присутна у седам од девет изборних јединица Републике Српске. У екипи ЗА ПРАВДУ И РЕД су већином млађи људи који досад нису били политички активни, а који сада улазе у политику да се боре против "политике". Ефективно, листа Небојше Вукановића је страно тијело у том цијелом трулом систему.
Што се програма тиче, исти је доступан на интернет страници Небојше Вукановића, прецизније на сљедећој адреси:
http://www.nebojsavukanovic.info/node/1149
Базично, поред свега наведеног у програму, уколико желимо будућност, најједноставнија ставка ће бити најтежа: одлучна и искрена борба против, корупције, непотизма и свих облика криминала, те оштро санкционисање политичара и свих одговорних лица. На личном примјеру (види текст: "Како сам бранио Републику Српску од Правобранилаштва Републике Српске") сам увидио како постоје законска рјешења која донекле штите права обичних људи, међутим, поред тога што нису довољно дефинисана и заштићена казненим мјерама, треба времена да се дође до њих, прво због корумпираног неквалитета од људи унутар правосудног система, а друго због тога што та иста законска рјешења стоје прашњава у ћошку... јер су сви и заборавили на њих.
Било како било, ставке наведене у програму представљају један општи шок за постојећи трули систем и то је план иза којег стојимо - именом, образом, савјешћу и моралом. Једина нестраначка листа на овим изборима, једина права могућност за промјену. Без пирамидалне полтронске структуре и без "ораха у џепу", ЗА ПРАВДУ И РЕД, ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА је нешто сасвим другачије на политичкој сцени, оно што многи прижељкују већ дуго времена. Дакле, ни овај, ни онај, већ, НАПОКОН ДРУГАЧИЈИ.
Лични додатак:
На листу сам доспио скоро па случајно. Наиме, кроз своје скромне активности на пољу указивања на неправилности при запошљавању, временом сам декларисан као неко ко се бори против режима односно стања у којем се налазимо. Као такав, отворен сам за сарадњу са искреним истомишљеницима. Приликом доласка Небојше Вукановића у Бањалуку зарад формирања листе, исказао сам спремност да његову идеју помогнем на који год је то могуће начин... и заврших на листи.
Немам чега да се стидим, немам чега да се плашим, нисам рођен да будем миш него да будем човјек. Сматрам да сви треба да имамо услове да живимо као људи, па и поред тога што многи одбацују своја људска права, ја се истих не одричем.
Будући да сам незапослен просвјетни радник, то су ми и приоритети: просвјета и незапосленост односно рад на рјешавању асиметрије незапослености.
У ширем смислу, уколико желимо да кренемо напријед, свако мора да искасапи свог касапина: борци ће морати да макну оне који су их представљали на такав начин да је борачка популација, најзаслужнија за настанак Републике Српске, обесправљена и доведена до просјачког штапа; здравствени радници ће морати да покажу прстом на оног ко се нелегално богати од свих пренадуваних уговора; аналогно остали.
У оквиру просвјете, проблеми су од врха до дна, закони (основна и средња школа) треба да се промијене на начин који не погодује негативној селекцији, уписна политика факултета мора да се доведе у ред те да се у погледу одређених занимања "повуче ручна кочница", фарса око приватних факултета и њихове "вриједности" мора једном бити прекинута а прича о "акредитацији" истоварена право на сметљиште. Такође, мора се напокон напокон подвући црта о вриједности "нових" диплома (наспрам старих) наврат-нанос уведене "Болоње", аналогно дефинисати организација и вредновање постдипломског образовања по том принципу... и, наравно, правилници о запошљавању треба да буду доведени у ред са увидом у реалне примједбе и проблеме, јер од тога полази све - о каквом реду да дјецу уче људи запослени преко реда...
Много је тема, много је проблема, а пажње је мало, стога, ово је било, укратко, представљање Листе Небојше Вукановића и мене као једног од кандидата (додатак: Геополитичка аутобиографија); на званичној страници Небојше Вукановића (http://www.nebojsavukanovic.info/) се могу пратити активности везане за листу, ту је и фејзбук (фејзбук страница: ЗА ПРАВДУ И РЕД), а на овом блогу и мом другом блогу (http://bojan5150.wordpress.com/) се може сазнати пуно више о мени, без икакве цензуре, колико год то било добро или лоше.
Хвала на пажњи и сретно 12. октобра!
Члан сам НИЈЕДНЕ странке.
Моја "фирма" је ЗА ПРАВДУ И РЕД - ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА, прва нестраначка листа у новијој историји вишестраначких избора у Босни и Херцеговини. Кандидован сам у свом родном граду - припадајућој изборној јединици гдје је носилац листе проф. Иван Шијаковић.
Зашто кандидат?
Први кратки одговор је "боље ја него нека будала". Обзиром какви нам се смјењују на власти посљедњих... дуго времена, и такав одговор је сасвим довољан. Ипак, у цијелој ствари сам најмање битан ја, стога вриједи рећи нешто више.
Прије свега, листа носи име једног човјека, чије су визија и енергија суштина приче. Небојша Вукановић је прије свега познат као новинар без длаке на језику, који уздуж и попријеко прелази Херцеговину и пред широким аудиторијумом изврће камење испод којег се налазе змије отровнице које се зову криминал и корупција... а камења пуне и Херцеговина а и Босна. Ипак, домети новинара су ограничени, јер након упознавања јавности са проблемом прича прелази у руке неких других људи... и обично ту стаје.
У складу с тим, бескомпромисан и срчан какав јесте, са идејом да учини нешто више за све нас, Небојша је уочио неминовност уласка у политичке воде. Његов први потез на том пољу је био Покрет чисте руке, који због непосредно прије избора повећаног "финансијског цензуса" не хвата на вријеме воз за учешће на изборима 2010. године. На локалним изборима 2012. године, Небојша се појављује као независни - нестраначки кандидат за градоначелника Требиња и том приликом осваја 4800 гласова, док уједињена (!) опозиција осваја тек нешто више и побјеђује на изборима.
На тим изборима је Вукановић био једна од ријетких свијетлих тачака, гдје су људи стварно имали могућност избора и гласања ЗА некога, умјесто стандардних "Курте и Мурте" односно "два зла". Грађани Требиња ће то јако брзо увидјети након избора, јер је нови градоначелник наставио по старом принципу, при том демонстрирајући изузетну количину новосрпске политичке бахатости и опште некултуре. Многи Вукановићу тада говоре: "Да смо знали да ће толико људи гласати за тебе, и ми бисмо, а не бисмо гласали за овог..."
Што су грађани Требиња пропустили тад, имају прилику сад да надокнаде. И не само они. Овога пута, на општим изборима 2014. године, већи дио Републике Српске има ту могућност избора гласања ЗА (умјесто до савршенства доведене вјештине гласања ПРОТИВ). Листа Небојше Вукановића ће бити присутна у седам од девет изборних јединица Републике Српске. У екипи ЗА ПРАВДУ И РЕД су већином млађи људи који досад нису били политички активни, а који сада улазе у политику да се боре против "политике". Ефективно, листа Небојше Вукановића је страно тијело у том цијелом трулом систему.
Што се програма тиче, исти је доступан на интернет страници Небојше Вукановића, прецизније на сљедећој адреси:
http://www.nebojsavukanovic.info/node/1149
Базично, поред свега наведеног у програму, уколико желимо будућност, најједноставнија ставка ће бити најтежа: одлучна и искрена борба против, корупције, непотизма и свих облика криминала, те оштро санкционисање политичара и свих одговорних лица. На личном примјеру (види текст: "Како сам бранио Републику Српску од Правобранилаштва Републике Српске") сам увидио како постоје законска рјешења која донекле штите права обичних људи, међутим, поред тога што нису довољно дефинисана и заштићена казненим мјерама, треба времена да се дође до њих, прво због корумпираног неквалитета од људи унутар правосудног система, а друго због тога што та иста законска рјешења стоје прашњава у ћошку... јер су сви и заборавили на њих.
Било како било, ставке наведене у програму представљају један општи шок за постојећи трули систем и то је план иза којег стојимо - именом, образом, савјешћу и моралом. Једина нестраначка листа на овим изборима, једина права могућност за промјену. Без пирамидалне полтронске структуре и без "ораха у џепу", ЗА ПРАВДУ И РЕД, ЛИСТА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА је нешто сасвим другачије на политичкој сцени, оно што многи прижељкују већ дуго времена. Дакле, ни овај, ни онај, већ, НАПОКОН ДРУГАЧИЈИ.
Лични додатак:
На листу сам доспио скоро па случајно. Наиме, кроз своје скромне активности на пољу указивања на неправилности при запошљавању, временом сам декларисан као неко ко се бори против режима односно стања у којем се налазимо. Као такав, отворен сам за сарадњу са искреним истомишљеницима. Приликом доласка Небојше Вукановића у Бањалуку зарад формирања листе, исказао сам спремност да његову идеју помогнем на који год је то могуће начин... и заврших на листи.
Немам чега да се стидим, немам чега да се плашим, нисам рођен да будем миш него да будем човјек. Сматрам да сви треба да имамо услове да живимо као људи, па и поред тога што многи одбацују своја људска права, ја се истих не одричем.
Будући да сам незапослен просвјетни радник, то су ми и приоритети: просвјета и незапосленост односно рад на рјешавању асиметрије незапослености.
У ширем смислу, уколико желимо да кренемо напријед, свако мора да искасапи свог касапина: борци ће морати да макну оне који су их представљали на такав начин да је борачка популација, најзаслужнија за настанак Републике Српске, обесправљена и доведена до просјачког штапа; здравствени радници ће морати да покажу прстом на оног ко се нелегално богати од свих пренадуваних уговора; аналогно остали.
У оквиру просвјете, проблеми су од врха до дна, закони (основна и средња школа) треба да се промијене на начин који не погодује негативној селекцији, уписна политика факултета мора да се доведе у ред те да се у погледу одређених занимања "повуче ручна кочница", фарса око приватних факултета и њихове "вриједности" мора једном бити прекинута а прича о "акредитацији" истоварена право на сметљиште. Такође, мора се напокон напокон подвући црта о вриједности "нових" диплома (наспрам старих) наврат-нанос уведене "Болоње", аналогно дефинисати организација и вредновање постдипломског образовања по том принципу... и, наравно, правилници о запошљавању треба да буду доведени у ред са увидом у реалне примједбе и проблеме, јер од тога полази све - о каквом реду да дјецу уче људи запослени преко реда...
Много је тема, много је проблема, а пажње је мало, стога, ово је било, укратко, представљање Листе Небојше Вукановића и мене као једног од кандидата (додатак: Геополитичка аутобиографија); на званичној страници Небојше Вукановића (http://www.nebojsavukanovic.info/) се могу пратити активности везане за листу, ту је и фејзбук (фејзбук страница: ЗА ПРАВДУ И РЕД), а на овом блогу и мом другом блогу (http://bojan5150.wordpress.com/) се може сазнати пуно више о мени, без икакве цензуре, колико год то било добро или лоше.
Хвала на пажњи и сретно 12. октобра!
Бојан Влајић
кандидат
кандидат
Tuesday, June 24, 2014
Nebojša Vukanović - u politici protiv politike
Realno i uzemljeno, Nebojša Vukanović ima jasne ideje i dugoročne ciljeve koje će, iskreno se nadam, sprovesti. Srbi, otkad znaju za sebe u samostalnodržavotvornom smislu, najviše ginu od svojih političara. To treba razjebati, trajno. Političke stranke, kao što kaže Nebojša, parazitske su interesne grupacije gdje više nema nikakve stručnosti, profesionalnosti ili morala. Ti ljudi bi i givikt pokvarili, a kamoli državu (ili polovinu iste)...
To je jedina prava alternativa istrošenim političarima koji se rotiraju za kormilom RS maltene od njenog nastanka, neko iz naroda ko će srcem raditi za narod, a ne odgovarati uskoj interesnoj grupaciji. Drugačije nećemo naprijed.
Nebojša dolazi u Banjaluku 27. juna, u 18:00 će biti održana tribina u MZ Centar 1 (Aleja Sv. Save 1, baraka kod Krajinapetrol pumpe), gdje svi zainteresovani mogu da čuju o čemu se zapravo radi.
Subscribe to:
Posts (Atom)