Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Dok sam tekst i jeste i nije za šaliti se, uzimajući u obzir naročito bijedno stanje poštovanja i sprovođenja zakona u domenu procesuiranja i sprečavanja porodičnog nasilja, kao i fakat da je ovdje žena (za razliku od uobičajene situacije) uzela stvar u svoje ruke, Svetlana Žarić nije za šalu.

E, sad, možda ona i nije zaposlena u Vladi Republike Srpske, iako joj je - sudeći po fejzbuk profilu - životna preokupacija stranka DNS, ali opet... nije za šalu.

Vijest dostupna na: Nezavisne: Porodično nasilje u Doboju, supruga udarila tašnom a svekrvu šakom

Nepismeno lice N.N.

Kad može pola zgrade Vlade RS da bude nepismeno, zašto ne bi mogao biti i jedan novinar odnosno uposlenik u Nezavisnim novinama? Ipak, ruku na srce, ovoga puta sam samo htio da ukažem na jednu čestu omašku "u nas":

Tu treba da stoji, naravno, "Džekiju Čenu", ali se ovakve stvari počesto dešavaju kod imena koja su nekarakteristična za naš jezik; kao što se Džekičen "mijenja" kroz padeže, tako se mijenja i Brusli, kao i Dondžonson - nesvjesno prilikom promjene ovih imena kroz padeže mijenjamo samo prezime. Takođe, vidljivo je da u nastavku teksta nema ovog problema, ali ružno djeluje kad je naslov jer je naslov upravo naslov.

Dakle, obratite pažnju, kod prof. dr Dušana Ivanića ovo je crveni karton.

Dajte mi metci da ubijam zbog letci!

Nekad mi je internet prezentacija rtrs.tv služila za brzu provjeru trenutne temperature (jer imaju termometar za BL na naslovnoj), što mi je bitno u zimskim uslovima - ako je minus da ne idem nigdje biciklom. Onda sam jednom provalio da je temperatura navedena na njihovoj stranici bila dobrih 7-8 stepeni u raskoraku sa stanjem na terenu pa sam se prebazirao na accuweather ili šta već izađe pri pretrazi...

Nelezivraže, večeras odem na dotičnu stranicu malo da vidim šta ima i prva stvar koju sam vidio tamo:

Na stranu stranačka funkcija RTRS, ali ovakve stvari me stvarno rastužuju, entitetski RTV servis koji treba biti stub srpskog jezika, "pijemont pismenosti" (da ispucam koju frazu), a umjesto toga...

Majmun je ušao u tenak, neće ga biti lako maknuti iz nj.

O čemu mi pričamo?

Hoću pa zaboravim... ali stvarno. Napokon, hoću a nisam zaboravio. Stoga, čudo dosad neviđeno:

Dakle, to je priznanica koja se dobije na protokolu u zgradi Vlade RS - čuveni Trg Republike Srpske 1. Na istoj, lako je uočiti, piše МИНИСТАРАТВО odnosno MINISTRATSTVO. Očigledno jednom nije bilo dovoljno. Da li je u pitanju možda bio neki projekat Vlade o zapošljavanju disleksičara, paraplegičara ili inih ometenih u čitanju i pisanju, nisam siguran, mada bih "izrazio sumnju". Ne priznajem traljavost kod ljudi koji bi trebalo da budu profesionalci.

Elem, onomad sam radio u zgradi Vlade kao strani plaćenik na crno - i krajnje je vrijeme da to opišem na blogu - pa sam tom prilikom imao priliku da malo promotrim te ljude tamo i ogrebem se očešem o njih i svu tu mudrost. Tu mi je pala na pamet ideja za projekat - budući da je danas sve u nekim projektima i prevarama - veoma jednostavno a efektno: Kurs srpskog jezika za zaposlene u Vladi RS. Obzirom na trenutno stanje, to bi bio perpetuum mobile projekat.

Crveni početak

Novi SNSD slogan: ZAUVJEK SRPSKA, ZAUVJEK NE PISMENI!

(Jer, zauvijek se oduvijek pisalo zauvijek.)

Sezona otvorenih pisama

Dok čekam suđenje za slučaj "Ministarstvo nauke i tehnologije RS" koje će se, napokon, desiti u naredni ponedjeljak (21. oktobar, sem ako ga ne odlože), pratim lagano situaciju, ovu i onu... Sezona je otvorenih pisama. Čini mi se da je stvar pokrenulo udruženje "Zdravo da ste" koje se obratilo povodom njihovog provoda u Skupštini grada Banjaluka, da je zatim istupio i Tihomir Gligorić protiv "gospodina Dodika", pa se javio i Centar za zaštitu životne sredine povodom Sutjeske... A stvar je da imam napisano otvoreno pismo ministru prosvjete, moje redovno godišnje obraćanje nakon uspješne konkursne sezone. Mislim, kad ću ja doći na red, posebno sad kad se pojavilo još jedno (!) otvoreno pismo. 

Ovog puta piše bivši direktor Fonda PIO, Zoran Mastilo, docent, piše i ne stidi se svoje nepismenosti. Zato ga moram ovdje kopirati 1/1 u slučaju da izvorna objava bude lektorisana:

„Поштовани;
правда је спора, али достижна. Данас сам сретан и радостан, ја и моја породица. Коначно, правда је побједила.
Сјећате се, намонтиране политичке афере, коју су против мене водили несретни Петар Ђокић и још несретнији од њега Александар Џомбић.
Огроман је успјех, када неко достигне у каријери да буде предсједник Владе РС, као и министар, али овако како су радили ова два поменута појединца, ја никада небих пожелио да тако обнашам часне јавне функције.
Зашто? Зато што су: Александар Џомбић и Петар Ђокић, сав свој мандат усмјерили у борбу против мене, и моје породице ничим изазвани. Ми смо линчовани, ја и моја дјеца, преживјели смо тешке медијске тортуре и хајке, посљедице патњи трпимо и данас. Тужни смо и жалосни, што живимо у оваком друштву, у којем појединци владају институцијама, зарад личне освете и реваншизма невиђеног.

Да не буде забуне, Додик није крив

Нисам од оних, који би лоше стање у друштву фактурисао предсједнику Додику, јер знам да он не носи такву врсту одговорности, напротив мислим да је прави херој у борби за очување Републике Српске. Због тога има моје повјерење док год буде тако радио. Мислим да је проблем у појединим институцијама система, односно људима који њима управљају.Типичан примјер лоших појединаца, који управљају или су управљали институцијама РС, су: управо Петар Ђокић, Александар Џомбић, зарад отимања, неудобне фотеље директора Фонда ПИО, од Зорана Мастила.
Зашто? Зато што је Милорад Солаковић пензионер, данима припремао зато Петра Ђокића (којем нетреба пуно да неком направи проблем) а Младен Милић, Александра Џомбића, како би га овај смјестио, за њега у удобну фотељу директора фонда.
Познато је, да је Младен Милић био инсајдер Александра Џомбића и да ништа у Фонду није радио, осим што је посматрао Зорана Мастила, те сваки дан слао поруке путем СМС званом Аци, шта је Мастило данас урадио и како је новац трошио. У томе је Младен Милић ухваћен, признао је тадашњем директору фонда да то ради, а онда ништа није промјенио осим што је исте те поруке, ко фол слао и Зорану Мастилу.
Можете мислити лицемјерства толиког, па Зоран Мастило, у свакој секунди могао да сазна све информације о финансијским токовима од људи који су за то надлежни, а не од Младена Милића јер му то није био посао. Тоје трајало годинама, Мастило је то трпио обзиром да му је Божо Плављанин рекао да тако треба да буде. Трпио сам све зарад фонда и стања у фонду да се очува мир. (Мој лични став о томе)
Морао је Џобић звани Аца, наградити свог инсајдера, гле случајности, заљуљај и измисли афере, монтирај процес Зорану Мастилу, укључи у то режимске медије, оне под контролом тадашњег Предсједника Владе званог Аце, плати им зато из буџета и давидиш весеља. Тако је настао случај, афера Зоран МАСТИЛО у фонду ПИО, фамозне три пензије од оца, Зорана Мастила и његова два стрица. Због ове монтиране афере Зоран Мастило и његова фамилија и дјеца преживјели су тешке тортуре које и данас најако осјећају, нарушен углед, част и достојанство, психо и псеумо стресови дјеце и свих ближих сродника. Немогу им то опростити, то је био сценариј мог потпуног уништења, у сваком смислу, мене и моје дјеце.
Правда је побједила, то је оно што нам данас свима у фамилији представља задовољство.
Наиме писани медиј ПРЕСС РС од 16.10.2013.год. на стр 10. под насловом, објавио је текст:
Филијала Фонда ПИО у Источном Сарајеву; Нико није крив за повећање пензија оцу и стричевима Зорана Мастила. Ослобођене директорка и шефица правне службе кривичне одговорности.
Тоје велика ствар и ја вјерујем у ту пресуду, у којој је судиница казала да Тужилаштво током суђења није понудило доказе који потврђују кривицу оптужених.Моје мишљење; тако су ова три часна борца прве категорије, један од њих одликован медаљом за храброст, своја права остварили на потпуно законит начин. Поступак законитости проведен у Фонду ПиО.
Оно што мене потврђује као човјека и мој морал, јесте то да оптужене на расправама, које су вођене маратонски на Сокоцу нису никада споменуле моје име. Значи нисам вршио притисак на њих, госпође су радиле по својој савјести и ја им на томе честитам. Неможе све стати у ово писмо око тог случаја, јер је заиста преопширан ко је у њему све учествовао и шта су чи били мотиви око тога. Ја сам навео само вође, а помагаче неком другом приликом. Оно што је битно, само ћу споменути једног помагача а то је Ђокићева предсједница подјељене комисије, извјесна Милена Мајсторовић, која је била у сукобу интереса жена кршила закон, а тобоже она дијели правду. Ето подјелила је, лично мотивисана својим стаусом награђена за удобну фотељу у Агенцији Осигурање. Да је иста била у сукобу интереса то је објавио Блиц РС од 7.10.2013.год.на страни 2. у задњем пасусу.
Дали има правне државе? За овај монтирани процес да стварно неко одговара, дали ће неко поднијети оставку као морални чин због свега овога? дали ће се неко извинити због свега овога Зорану Мастилу, његовој породици ослобођеним госпођама које су само радиле свој посао, часним борцима РС, јавности РС која је смарана и слуђивана неистинама, трачевима?
То очекујем од вођа овог намонтираног и непоновљивог трагичног пројекта.
На крају као морални и најблажи чин што могу урадити јесте да због свега овога, поднесу оставке одмах: Петар Ђокић, Младен Милић, Милорад Солаковић, Милена Мајсторовић.
А да се против изманипулисаног Славка Васића, поведе дисциплински поступак за прекорачење овлаштења, као и невиђене конструкције коју је правио приликом подношења кривичне пријаве против сада већ ослобођених госпођа.
Питам се, дали медији, бар они који су ово преносили у негативном контексту, имају сада храбрости и смијули да сада објаве позитивну вијест и тиме побришу сву неистину која је била око овог случаја. То требају бар због јавности и грађана РС. Прави је гријех ово необјавити, утолико прије што је ово тужна истина једног малог и тада политички незаштићеног појединца, који се суочио са нагрубљим и неподношљивим шакалима. У њима је тада становао огромни отров, који су имали намјеру испоручити Зорану Мастилу и његовим најмилима, за сада нису, али мислим да ће и даље покушавати.
Захвалан свима који ову причу разумију, и предоче је широј јавности.“
С поштовањем,
доц. др Зоран Мастило
Факултет пословне економије Бијељина

Neka ostane sačuvano.

Gavrane, što si sletio s grane?

Fejzbuk je mnogo bitan danas. Za sve, aktivnosti; za sve, ljude. Dotle je došlo da se na toj društvenoj mreži pojavio 62-godišnji kandidat SNSD-a za gradonačelnika Banjaluke, Slobodan Gavranović. Negdje sam usput vidio neki njegov citat gdje kaže da će od Banjaluke napraviti Silicijumsku dolinu Republike Srpske, pa u nevjerici iskopam i originalnu poruku:

Svima vam zelim jos jedan srecan i uspjesan dan. Danas u 10 cas posjeticu Kamp mladih informaticara Republike Srpske koji se odrzava u Banjaluci. U ovom gradu 50-tih godina proslog vijeka proizveden je prvi Cajevcev televizor. Jugoslavija se tada jos nije bila oporavila od rata. U ovom gradu je napravljena Medicinska elektronika u kojoj su se revolucionarno pravila komplikovana medicinska pomagala. Ovaj grad ponovo moze da iskoraci u toj oblasti.Banjaluka ima znanje, kapacitet i Banjaluka to moze. Sjajne kadrove i velike strucnjake svake godine daje nam i Elektrotehnicki fakultet. Moramo otvoriti Drugu gimnaziju-informaticku. Banjaluka ce biti Silicijumska dolina Republike Srpske!!!Ona za to ima kapacitet i pokazala je da zna i moze.

(Prvobitno objavljeno na Gavranovićevom fejzbuku, evo i direktan LINK. )

Elem, različiti ljudi u ovom njegovom vide različite stvari, a ja vidim prije svega jedno:
KAKO ĆEŠ TI, VELEDREVNI KONJU, I OD ČEGA DA NAPRAVIŠ SILICIJUMSKU DOLINU, KAD NE ZNAŠ DA NAĐEŠ Š, Đ, Č, Ć I Ž?
Jebao te onaj koji ti je napravio taj fejzbuk profil, a i ti njega, uzvratno u gostima. 

P.S. Budući da predizborna kampanja zvanično nije počela, tako i ovdje bez politike odnosno spominjanja šta je sve SNSD napravio za 15 godina vladavine ovim gradom...